Vaša korpa

sadži 0 artikala

0,00 RSD
 

ZAŠTO JE BITNO ORALNO ZDRAVLJE,
tj. zdravlje mekih tkiva usta i zuba?

Usna duplja sa zubima, kao početni deo organa za varenje ima izuzetno važnu ulogu u prijemu i pripremi hrane za dalje iskorišćavanje. Gubitak jednog, a pogotovo većeg broja zuba usled zubnog kvara ili parodontopatije, smanjuje efikasnost pripreme hrane za dalje varenje. Nedovoljno mehanički obrađena hrana opterećuje želudac, što je često praćeno bolom i težinom u stomaku, a iskoristljivost hranjivih materija je smanjena. Sa druge strane, postojanje infekcije mekih tkiva (upale desni, parodontopatija idr.), kao i zuba sa gnojnim promenama na vrhu korena, može dovesti do stvaranja tzv. konsekutivnih oboljenja. Njih izaziva oslobađanje štetnih bakterijskih produkata iz ovih žarišta, koji se krvlju prenose do udaljenih organa. Na taj način, mogu nastati: kožna oboljenja, oboljenja organa za disanje, varenje, oboljenja bubrega, kardiovaskularnog sistema, lokomotornog aparata (kosti, zglobovi, mišići,…), oka, kao i nervna oboljenja,…

Iz gore navedenog proizilazi da se treba posvetiti najveća moguća pažnja nezi zuba i mekih tkiva usta, od najranijeg uzrasta, pa sve do poznih godina, radi očuvanja dobrog zdravlja.


Šta nas najčešće muči?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, parodontalna oboljenja i karijes ubrajaju se među najčešća oboljenja naše civilizacije.
Kod odraslih osoba, nakon 35. godine života više je izgubljenih zuba od parodontopatije nego od karijesa.
Parodontopatija je oboljenje potpornih zubnih tkiva, koje pogađa gingivu (zubno meso), viličnu kost i pripojna vlakna koja spajaju koren zuba sa viličnom kosti.


Kako ona nastaje ?
Nakon obroka, u slučaju da ne operemo zube, sadejstvom hrane i pljuvačke stvara se lepljiva membrana koja pokriva zube i zubno meso, prožeta bakterijskom florom usne duplje. To nisu samo ostaci hrane, već "živo biće", sačinjeno i od enormnog broja bakterija, a naziva se plak.
Plak ima svoj vlastiti metabolizam: uzima hranu – naročito je pogodna ona koja sadrži šećer, a proizvodi toksine i metaboličke produkte, koji nadražuju i oštećuju gingivu, izazivajući gingivitis – upalu zubnog mesa.
Zdravo zubno meso je čvrsto, svetlo crvene boje, ima zrnastu površinu i ne krvari prilikom dodira ili pranja zuba. Sve većim nagomilavanjem plaka, a time i sve većim dejstvom bakterija, sve su izraženiji i znaci upale. Gubi se površinska zrnasta struktura, zubno meso postaje plavkasto crvene boje i na najmanji dodir krvari. Tkivo biva otečeno, pri čemu dolazi do odlubljivanja zubnog mesa od površine zuba i tako nastaje gingivalni džep, ispunjen upalnom tečnošću i prožet plakom.
Plak je u početku mekan i može se odstraniti zubnom četkicom. Ako je oralna higijena loša, tj. ne peremo zube, tj. ne otklonimo plak, na tim površinama dolazi do taloženja minerala iz pljuvačke i nastaje tzv. zubni kamenac, koji je obično žuto – smeđe boje i ne može se odstraniti četkicom. Plak se ne kalcifikuje samo iznad ruba gingive nego i unutar gingivalnog džepa. Taj sivo – crni kamenac (tzv. konkrement), koji se stvara ispod ruba desni je daleko opasniji, jer izaziva upalu u dubini gingivalnog džepa. Ako se na vreme ne reaguje, dolazi do razaranja dubljih tkiva – pripojnih vlakana i propadanja vilične kosti.
Patološki prostor koji nastaje usled ovakvog razaranja se naziva parodontalni džep, a bolest parodontopatija, čiji je krajnji epilog ispadanje zuba, usled propadanja svih struktura koje zub drže čvrsto u kosti.


Kako nastaje karijes – zubni kvar?
Karijes je najčešća bolest zuba, zahvata gotovo 90 % populacije bez obzira na uzrast i pol. Uzrokuje ga bakterija Streptoccocus mutans koja nastanjuje usnu duplju. U prisustvu ostataka hrane, ona ima sve što je potrebno za rast i razvoj. Tu hranu bakterije nemaju u zdravim i čistim ustima, i zato bi trebalo prati zube nakon svakog obroka.
Određenu ulogu u nastanku karijesa ima i genetika, međutim, sam karijes nije nasledan, već oblik zuba i njihov raspored u vilici. Takođe, deca čiji roditelji imaju lošiji kvalitet zuba svakako će imati zube sklonije karijesu. Svoj doprinos u nastanku zubnog kvara daju i način ishrane kao i higijenske navike.
Najveći neprijatelj zuba je šećer. Trebalo bi unositi ugljene hidrate neposredno posle jela, tj. najškodljiviji su kada se konzumiraju između obroka. Naime, uz glavni obrok jače se luči pljuvačka koja ima efekat spiranja, i tako dobrim delom onemogućava njegovo štetno delovanje.
U nastanku karijesa značajnu ulogu ima već pominjani zubni plak, koji predstavlja mekanu, teško uočljivu naslagu, koja čvrsto prijanja uz površinu zuba. Budući da se ne može isprati, potrebno ga je mehanički odstraniti četkicom. Plak se počinje formirati neposredno nakon pranja zuba. Najpre se se na površini stvara tanka skrama od ostataka hrane na koju se naseljavaju bakterije, koje zatim na sebe lepe svoje metaboličke proizvode i ostale sastojke.


Karijes nije teško sprečiti, zato imajte ne umu sledeće:
1. Zaštita od karijesa sprovodi se od početka razvoja mlečnih zuba, pa do nicanja poslednjeg zuba u usnoj duplji, i nastavlja se tokom života.
2. U trudnoći, pravilnim unošenjem proteina, masti, ugljenih hidrata, minerala i vitamina, majka detetu obezbeđuje kvalitetniju zubnu gleđ.
3. Prva četkica se kupuje sa izrastanjem prvih zubića.
4. U toku noći izbegavati davanje bočice sa slatkim sokom ili mlekom, kako bi se izbeglo nastajanje tzv. cirkularnog karijesa i rano propadanje mlečnih zubića.
5. Izbegavati slatkiše koji ostaju dugo u ustima, npr. lizalice ili bombone.
6. Doba puberteta je rizično razdoblje za stvaranje karijesa. Kiselost pljuvačke je izraženija, a nivo oralne higijene niži. Zato su u tom razdoblju potrebne učestalije kontrole stomatologa i upotreba zubnih pasti i gelova sa fluorom.
7. Odrasle osobe bi trebalo da redovno posećuju svog stomatologa, da pravilno održavaju oralnu higijenu, ukratko - da vode računa o svom oralnom zdravlju, jer je svaki izvađen zub nepovratno izgubljen.